Sedeo je preko puta mene
u kafe baru na peronu
dok cekali smo voz za jug da krene
zalutali u vremenu
Gledao je negde u daljinu
cinilo se k`o da sanja
od ljubavi do tuge nit je tanka
a moja je ipak najtanja
Poludela, za jedan dan
sada zivot dajem ako me se seti
poludela, al` dobro sa,
jer to sto srcu prija ne moze da steti
Poludela, za jedan dan
pa ga od tada nocu sanjam vrlo cesto
poludela, al` dobro sam
i u grudima mu cuvam jedno mesto
Rekao mi tiho dovidjenja
i pruzio mi ovas ruku
sa tom se slikom svakog jutra budim
na jastuku, na jastuku
Put me vodi na sve cet`ri strane
al` ko za inat nikad vise
tamo gde jos jedna kosa plava
na jesenje kise mirise
Poludela, za jedan dan
sada zivot dajem ako me se seti
poludela, al` dobro sa,
jer to sto srcu prija ne moze da steti
Poludela, za jedan dan
pa ga od tada nocu sanjam vrlo cesto
poludela, al` dobro sam
i u grudima mu cuvam jedno mesto
Poludela, za jedan dan
sada zivot dajem ako me se seti
poludela, al` dobro sa,
jer to sto srcu prija ne moze da steti
Poludela, za jedan dan
pa ga od tada nocu sanjam vrlo cesto
poludela, al` dobro sam
i u grudima mu cuvam jedno mesto
This post was edited by tpol on Jun 24 2008 03:59pm